Stana Jakelić majka, baka i prabaka.....

31.10.'17

Život pojedine ljudenije niti mazio niti pazio, ipak kada pričaju o teškim vremenima, sjećaju ih se s radošću i sjetom, i da mogu kažu ponovno bi isto. Kako nam je rakla baka Stana bilo je trenutaka u životu kada nisi znao gdje bi prije od posla, a eto sve se priživilo…

MOLIM VAS DA SE KRATKO PREDSTAVITE:

Zovem se Stana Jakelić, udova Mile,  iz Vrlike sam. Rodila sam šestoro djece, dvije curice su mi umrle kao male, a ostali su mi živi, tri kćeri i sin. Oni svi imaju svoje obitelji i žive u Splitu, od nji' imam osmero unučadi i sedam praunučadi.

KOLIKO DUGO STE U MIROVINI?

A šta da vam kažem?  U mirovini sam koju sam naslijedila od pokojnog muža, a radila sam osamnaest godina i uplaćivala do zadnjeg časa davanja za Mirovinski i za njegovu i za svoju mirovinu. Radila sam s mužem ovde na Zdušu, imali smo nešto gostione. Radila sam i u Vrlici u restoranu, pa  na Česmi -više ni sama ne znam di sam sve radila. Onda smo otišli u privatni sektor pa smo otvorili u Sinju restoran u Vrličkoj ulici. To su nam zatvorili, a kada je počeo rat sve smo  pozatvarali jer smo morali bježat. Prije bijega smo sve obaveze platili.

KAKO ISPUNJAVATE UMIROVLJENIČKE DANE? BAVITE LI SE NEKIM AKTIVNOSTIMA - SPORT, ZBOR, UDRUGE…?

A, svakako sinko. Imam 1400 kn mirovine, a šta s tim možeš?  Ništa. Da mi djeca ne pomognu i ne daju šta bi' ja mogla?  Došle su godine  da se sam o sebi ne možeš brinut. Udaljena sam od sviju, onda znaš kako je starijima. Učim ove mlađe šta im je potrebno za narodne nošnje, ako triba na glavi ću ćulit da im pomognem i ono što triba da napravim. Svi susjedi su mi dobri, ne mogu se potužit na nikoga.

JESTE LI AKTIVNI U ULOZI BAKA- SERVISA? VOLITE LI ČUVATI UNUKE I ŠTO VAM TO DRUŽENJE ZNAČI?

Oni su svi daleko od mene i vrImena su takva da se svatko o sebi zabavi.  Dugo nisu radili,  ostali  su bez posla, dica u škole - znate kako je to. Onda su unuci stasali za ženidbu i udaju, 'tilo bi se možda i više od mogućnosti. I tako - uvik te nešto goni. Ja kažem: „Bože u tvoje ruke, pa što bude.“

ŠTO VAM NAJVIŠE NEDOSTAJE U STARIJOJ ŽIVOTNOJ DOBI?  ŠTO BISTE VOLJELI RADITI, A NE RADITE? ZBOG ČEGA NE MOŽETE?

Volila bi' radit i radila sam sve.  Radila sam u ugostiteljstvu i kada se smanji posa' trči na njivu. Onda me muž zove nazad, a ja se ne bi' imala vrimena otić kući prisvuć, nego se operi u vodi u polju i trči nazad. A danas kad si sam teško je, teže nego prije, dođu meni dica, ali sve je to na brzinu.

KADA BI VAM BILA POTREBNA POMOĆ U KUĆI, ZBOG BOLESTI ILI NEČEG SLIČNOG, BISTE LI JE PRIHVATILI?

Bi',  prihvatila bi je bez problema.

ŠTO MISLITE O SMJEŠTAJU U STARAČKI DOM?

To nikako ne želim, ni pod kojim uvjetima.

ŠTO JE PO VAMA NAJVAŽNIJE ZA KVALITETAN ŽIVOT U ZRELIJOJ ŽIVOTNOJ DOBI?

U starosti ti je sve najbitnije, nisi u snazi da napraviš i privridiš i nemaš ono šta si ima'. Dica ako ti šta stignu dat , a ako ne - nikom ništa.

IMATE LI KAKVE PREPORUKE ZA OSOBE STARIJE ŽIVOTNE DOBI?

A šta ja znam?  Ne znam ni ja. Volila bi' da me se site, kako ko more. Da mi dica donesu drva, očiste oko kuće…

SMATRATE LI DA STE IMALI KVALITETAN ŽIVOT I ZBOG ČEGA?

Kada se promislim na druge ljude, Bogu se opet mogu zahvalit, znači da sam imala kvalitetan i dobar život.

Razgovor vodila: Dijana Filipović-Grčić

« natrag