Baka Antica Žanko nas je osvojila osmjehom....24.11.'17
Baka koju ovaj put predstavljamo već je par godina prikovana za krevet što je posljedica moždanog udara. Vedra duhom i borac do samog kraja s nama je podijelila, na štakavskoj ikavici i jeziku naših starih, svoje razmišljanje o životu i prioritetima.
MOLIM VAS DA NAM SE KRATKO PREDSTAVITE:
Zovem se Antica Žanko, imam osamdeset i četiri godine, dvi 'ćeri, četvero unučadi i jednog praunuka. Suprug mi je umro.
KOLIKO DUGO STE VEĆ U MIROVINI?
U mirovini sam dvadeset pet godina. To mi ostaje kao lipo razdoblje u sićanju, 'ćeri su se poudale, dobila sam unuke koje smo ja i suprug čuvali. Bilo je baš lipo. U mirovinu sam otišla s nepunih 60 godina jer kad mlad počneš radit mlad i prispiješ u mirovinu. Moja mirovina nije velika, ali uz pomoć moje dice da se. Dugo vrimena mi je falilo to svakodnevno odlaženje na posa', svi smo se lipo družili. Lipa su to bila vrimena. Uvik se putovalo, pivalo, družilo. Novaca nije nikada bilo previše, ali dovoljno za lip život.
KAKO ISPUNJAVATE SVOJE UMIROVLJENIČKE DANE?
U krevetu sam već par godina kao posljedica moždanog udara i nemam baš nekih mogućnosti kvalitetno provesti ovo vrime šta mi je preostalo, ali ne dam se ja. Rado se sićan prošlih dana i vrimena u kojem je, čini se, sve bilo bezbrižnije i lakše.
DOK STE MOGLI JESTE LI BILI AKTIVNI U ULOZI BAKA-SERVISA?
Naravno da jesam, čuvala sam svi' četvero unučadi, jedna mi 'ćer ima dva sina, druga dvije 'ćeri. Lipo mi je tada bilo.
ŠTO VAM NAJVIŠENEDOSTAJE U STARIJOJ ŽIVOTNOJ DOBI? ŠTO BISTE VOLJELI RADITI, A NE RADITE? ZBOG ČEGA NE MOŽETE?
Pa kako vidite, meni zdravlje ne dozvoljava ništa, a dok sam mogla svašta sam radila. U mom životu, kao i u životu mnogi' iz moje generacije, bilo je teški' trenutaka kad je tribalo dobro zapet da bi se nešto imalo.
KADA BI VAM BILA POTREBNA POMOĆ U KUĆI ZBOG BOLESTI ILI NEČEG SLIČNOG BISTE LI JE PRIHVATILI?
Meni je pomoć potrebna i prihvaćam je drage volje, o meni brinu moje 'ćeri, ali kada si nepokretan k'o ja za sve ti triba pomoć. Zato hvala svima, posebno mojim 'ćerima, na velikoj nesebičnosti koju su pokazale.
ŠTO MISLITE O SMJEŠTAJU U STARAČKI DOM?
Ne bi' ja to ni pod kakvim uvjetima, meni je lipo u mojoj kući. Dođu mi 'ćeri svaki dan, zetovi su mi bolji od nji' dvi. Uskoči kad god 'ko može. Okupaju me, nahrane, toplo mi je, gledam televiziju i zadovoljna sam što sam živa.
ŠTO JE PO VAMA NAJVAŽNIJE ZA ŽIVOT U ZRELIJOJ ŽIVOTNOJ DOBI?
Kad bi' rekla zdravlje, možda i nije baš tako. Ja sam potpuno zdrava osoba, imam posljedice moždanog udara i prikovana sam za krevet. Kad si star sve ti je važno, svaki mali djelić je bitan.
IMATE LI KAKVE PREPORUKE ZA OSOBE STARIJE ŽIVOTNE DOBI?
Da žive i rade dokle god mogu, jer kad više ne možeš onda je kasno za sve.
SMATRATE LI DA IMATE KVALITETAN ŽIVOT I ZBOG ČEGA?
Pa vidite me u kakvom sam stanju, ali u svojoj sam kući, brinu za mene, pomažu mi i sve imam šta mi triba. U mojim godinama više mi i ne triba.
Razgovor vodila: Dijana Filipović-Grčić
« natrag
|